26.02.2008

Ko je ko u Rumi

ili

Turistički vodič kroz političke znamenitosti naše Rume

  Da li je moguće ne doživljavati politiku kao priliku da se krade, laže, otima, vara?
  Da li je moguće biti drugačiji, odgovorniji, vredniji i  kulturniji?
  Zašto političari u kampanjama obećavaju svašta a onda ne urade skoro ništa kad ih izaberu? Iako mi u LDP-u znamo odgovore na ova pitanja moramo pogledati  rezultate i stavove naših oponenata.
   Zbog toga se moramo vratiti nekoliko meseci unazad, dakle, Ruma na najnegativniji način istupa iz anonimnosti , udarne vesti na televizijama - tuča u holu Gradske kuće, opšti metež i galama. Ne daju se radikali smeniti od strane demokrata ni po cenu broja jedan u „Utisku nedelje“. Neko ko ne poznaje ovdašnje političare prvo se zapita ko je ko u toj tuči, ne zna se koji su naši a koji njihovi, ovi radikali se maskirali pa ne nose bedževe itd....

Izgleda da su isti, čak i ako se malo dublje udje u analizu. Ako jedna politička stranka – Demokratska stranka – troši ogromnu energiju u opozicionoj borbi protiv SRS + SPS + DSS koalicije u Rumi, a onda primi u svoje redove odbornike radikala koji odluče da „požute“, ako ta ista stranka primi u svoj zagrljaj i odbornike DSS-a, u čemu se onda sastoji njihova doslednost? Za kakvu se alternativu radikalima Demokratska stranka u Rumi bori? Da li je interesuju prave promene ili samo matematika - većina sa bilo kim kako bi imala mogućnost da vrši vlast? Učestvujući u trgovini odborničkim  mandatima Demokratska stranka gubi moralno pravo da kritikuje vlast jer cela priča o tome kako su oni bolji od radikala zvuči licemerno. Zar nije onda istinita narodna izreka o supstituciji Kurte Murtom?

     Mladji brat u ozloglašenoj koaliciji, Demokratska stranka Srbije u Rumi, izgleda je odavno prozrela da je matematika bitnija od logike, pa iako su na republičkom nivou suprotstavljeni, ovde se na lokalu baš lepo slažu, naročito kad treba podeliti direktorska mesta u gradu i organizovati popločavanje trga. Može i sa jednima i sa drugima, kako reče njihov vodja „da se pomire obe opcije, i proevropljani i evroskeptici“. Doduše digla se prašina oko tog trga, šuška se i o nekim prijavama, ali dobro, tako je kod nas u Rumi, ako nema blata onda ima prašine...

Nova Srbija je u tim prestrojavanjima i prelascima iz stranke u stranku opravdala svoje ime. Ona je nova.  Doskorašnji radikali postaju članovi kluba ljubitelja Velimira Ilića, slično je ali nije isto baš, samo to ime bolje da je umesto Nova Srbija – Nova Ruma, da bolje dočara ukus čorbe u kojoj su mirodjija. To je dakle ta njihova nova Srbija – umesto pravih promena koje podrazumevaju i personalne, presvući će radikale i ostale čije stranke gube na popularnosti. E sad, što ih je izgleda ostalo samo četrdeset koji će za tu Novu Srbiju glasati znači da je konkurs za Alibabu otvoren. Onako, pro forme jer imaju oni i Alibabu spremnog za izbore.

      Što se Srpske radikalne stranke  u Rumi tiče, o njima je valjda već sve rečeno. Ne može im ništa ni ministarstvo sklono pisanju pisama, oni ne priznaju taj sud baš kao i nekada drug Tito, ne može im ništa ni Aleksandar Vučić koji pokušava da ih disciplinuje, pa kad se sjate duginoposelari ima da se slegnu ploče na centru sve kao jedna, a radikalska projekcija blagostanja u društvu će se očitovati u Lenjinovim rečima: „Celo društvo će postati jedna kancelarija i jedna fabrika, svi će isto raditi i biti isto plaćeni“. Fabrika će biti smeštena na pijaci, ovoj renoviranoj, sa prolazom.

O Socijalističkoj partiji Srbije u Rumi bi se dalo štošta napisati u kontekstu naše tragedije, koja bi imala i prizvuke smešnog da nije tako strašna. Glupost je neuništiva, kažu „Kud Ididjoti“ a socijalisti ne kažu ništa, samo dignu ruku kad šerif naredi, pa valjda će se naći jednog dana neki Mrka da ih povede u osvetnički marš u ritmu „Marša na Drinu“. Dotle će ex catedra čitaocima Gradske biblioteke nuditi najnovije knjige iz oblasti zavere CIA-e i Vatikana protiv nebeskog srpskog naroda. E sad, što vlast koju dele s radikalima nema veze sa socijalizmom a ni programom stranke, pa „takav je pos’o ni ja ga ne volim“.

  Dakle, rekosmo na početku, mi znamo odgovore. Nije lako ljudima posle svega objasniti da postoji alternativa svemu tome ali, utoliko će naša pobeda biti veća, ma kakav da je rezultat postigla ili da će postići naša stranka u ovom gradu, to je zajednički rezultat hrabrih ljudi koji žele drugačiji grad i gradjana koji imaju jasnu projekciju alternative ovom posrnuću grada u kome su svi politički akteri, kako oni na vlasti, tako i oni u opoziciji-pa-na-vlasti-pa-u-opoziciji, participirali. Dogovor gradjana Rume i nas u LDP-u biće dogovor o teškom poslu reanimacije ovog grada iz mrtvih.

Komentare i utiske ostavite na našem forumu u rubrici"Teme sa sajta".Hvala

Bolji komentari na tekstove biće objavljivani na sajtu